došla sam do dna
i ni gore, ni dole
i onda kažem: dosta
samo sama sebi možeš pomoći
i legnem tužna i bolesna
kakva sam prošlih dana
i počnem da tjeram zle misli od sebe
pitam se:
- misloš da si bolesna? - nisi, to je tvoj strah
- misliš o čišćenju kuće - ma šta te briga
(dok ovo kucam srce se smjeska,
bože sve znam, a nisam znala kako?)
-pitam:
- nemožeš da se kupaš? - pa i nemoraš
pitam
- smeta ti nešto u kući? - ma briga te
- strepiš od dolaska sestre - ma zaboravi
kad dođe, dobro došla,
-strepiš od kontakata, izlazaka - zaboravi
uživaj u samoći i kući dok je tako
nabacih osmjeh
negativa se povuče
zaspah oko 1 iza ponoći
probudih se oko 6h - wc
povratak - isti sistem
san do 8
ustajem sa osmjehom
dan šućmirast
ali ja istim sistemon do oporavka
nikad više
hvala ti Bože
vraćam se
opušteno
i sve lekcije koje znam prizivam
hoću onu sretnu sebe
kao maida i slični...
